Unfriendly lice Armenija
Bio je usred noći. Ja sam bio u mogućnosti da se u Stygian mraku na iranske granice. Najnoviji 30 Ja sam razbijen kilometara cestom kroz planinski lanac, sa prosječnom 30 km / h. Dakle, elegantan rezultat je postignut samo zato, Uhvatio sam veliki zec – Perzijski autobus, za koje sam vozio u mraku. On zaustavlja, I inhibira. On se okreće, Ja isključiti. Povodom greda mi put, pa sam slalom kroz rupu sam napravila. Pored toga bes, prošao sam možda i tri druga, tako da sam bio zahvalan način vozači, koji su se pojavili i mi je pomogla tako lijepo.
Ja sam već o kontroli “wriemiennego uvoz”, pasoš i prtljaga i provjeren. Na raznim mjestima sam se sakrio u ukupnom 680 dolara, Ja sam svjestan da ova, da, ako nisu pokazali veliku pamet i ne mogu dobiti agenta za zaobilaženje ovog ulazak u Iran možda neće biti moguće. Prije odlaska, osnovan sam se po ovoj cijeni limit operacije: 200 dolara. Cijena je broker 500. U teoriji ući bez Carnet de passage je nemoguće. U teoriji,, jedini način da se izbjegne imati ove brošure je posrednik. S druge strane,, Znam, da postoje ljudi, koji su uspeli da uđu na 80 dolara. Još jedna za 150-200$. Must go.
– Sada idite na carinske službe da plati za uvoz wriemienny
– Uostalom, to se plaća! Platila sam ulaz
– Mi platiti na odlasku
Cijena je 21$. Pokušavam da dim:
– Ja ne znam da li imam dovoljno…
– Pa, ja ne znam kako vi namjeravate platiti carinskih agencija, Oni koji izdaju vrijednosne papire…
Mali denominacije oslobode 21 dolara, a šalje se na sljedeći prozor. U mojoj glavi imam samo jednu: dozvolite mi da upravljaju ulazak u Iranu, jer je drugi put neću da prepirali sa armenskog optužbama i odmah priprema povećati svoju cijenu kapa. Ja ne znam da li je carinik vidio nešto u mojim očima, ili ja nisam čuo, Moram platiti nešto. Dobio sam papire za besplatno.
Da bi u takvom stanju mi je ispunjen 24 sati. Mój stan wiedzy na temat biurokracji w Armenii był taki, da, dok automobili platiti neki jeziv novca, Ova motocikliste ući besplatno, ne, može netko mora uzeti ichniejsze OC (zeleni karton ne radi) za neke 8 dolara. Nakon napuštanja Gruzija je efikasan brz sukob sa stvarnošću: Przemili carinici me poslao na neke kanciapy, carinskom mi agent uvoz dokument pripremljen. Čitav granica je nekoliko trošan kuća, Ja, i kako, Dva barijere. Ulaz na granici i putovao sa graničnim. Da bi prijem treba da se bavi carinskim papir. Putovanje – sa setom markica.
Radnici agencija su dva: Najstarije neka mlada, orżnął mi se desilo. Ja sam se pretvarala kompletan tupost, i stvarno krajičkom oka gledao sam stariji, je služio neki gruzijski. A deset, Dala mu je 10 trčanje. Nije baš razumijevanje zašto me ova agencija, Čuo sam, Ja moram da idem 30 Euro agent. I onda sam saznala, Moram da idem gore i platiti ponovo “u banci”. Dao sam mu 10 trčanje, da sam bio u novčaniku i rekla, Ja ću platiti bankovne kartice.
– Ali nema kartica ne radi
– Nešto je iskrslo
Mladi je izašao iza mene, Dakle, vaš korake usmjerene na viši gost na granici. Mladi držite na udaljenosti i počeo zapažanja.
– Kakva je procedura s tobom?
Kada sam saznao sve, Već sam znao, da carinici mogu skočiti. Iako je carinik, On je negirao cijenu za svoje usluge, ali on je takav veliki oka, sve je bilo jasno. Mladi kao ja sam lutala, ali ako ne razgovarati sa mnom, ne ići ignorowałem. Vjerojatno je dobio prigovaranje za to u kanciapie, ali to nije bio moj problem. Zagušenja me spašava 15 dolara. Na kraju sam mahao sve prijateljstva, Drugi sam prešao barijeru i našli, to je već mrak. Otišao sam bez uvjerenje da štiti trgovci gosti osiguranje.
– Derište, daj mi!
Dječak je bio stvarno dobar.
– Možda torta, nužno uzeti lubenicu, kava želite?
Samo sa OC želio 40 dolara. Nisam htio napustiti. Moje pregovaranje položaj oslabljen, jer Shack napunio svoje komšije. Nakon nekoliko minuta je postavio pitanje:
– Derište,a na kojoj ćete spavati?
– Ne znam, hotel ne mogu priuštiti. Gdje se šator može slomiti?
– Vukovi će vas pojesti ovdje! Spavanje u jednom od naših budžeta. Do 35$ dolara će overklokujete i spavanje!
Ovo je trenutak. Kada počnemo da ostavi na miru cijena je poznat, ostalo je sranje. Međutim,, Slomio sam čak 5$ dolara, i kao da pregovori prestali.
– Dobri momci, i ja samo izvukao vrlo ukusan poljski votka? Takvi sigurno nikada pijan.
– Pokazati
Odbor ušao Cherry Soplica, Ja kupila u duty-free za neke penija. Nakon prvog gutljaja, cijena je pala na 15$ dolara i bili smo kolege. Čavka, kolačić, arbuzik i Kirsch su vrlo ukusni kompozicije – ovako lijep način da se provede veče, a onda je otišao na spavanje na sjedištu određenim.
Następnego dnia trafiła mnie kontrola drogowa. Na wideoradarze, naprawdę przemili panowie policjanci pokazali mi prędkość, którą osiągnęła moja tenera. 102 kilometry na godzinę. Wpadłem w lekką panikę, bo nawet nie wiedziałem czy to był teren zabudowany czy też nie. Gość, który ze mną gadał był tak miły, że prawie dałem się nabrać, że nie da się nic zrobić. Dopóki nie wyciągnął taryfikatora i nie pokazał mi, że przekroczenie prędkości o 12 kilometrów na godzinę kosztuje jakieś tryliardy miejscowej waluty, czyli z 40 dolara. Ten “taryfikator” to było wymięte ksero jakieś tabelki, więc tu dał mi znak, że to są żarty. Trwało to z pół godziny, były wszystkie ściemy świata, łącznie z tą, że nigdy, nigdzie nie zapłaciłem mandatu. Nawet chciałem się złamać i dać mu 5 dolara, ale nagle wpadłem na genialny pomysł.
– Dam Ci super złotą monetę
– Pokazati
No to pokazałem mu monetę, którą dostałem swego czasu na Orlenie za zatankowanie 20 litrów paliwa. Na rewersie jakiś Junak czy inna Osa. Sęp jeden poszedł na konsultacje do radiowozu i wrócił z informacją, że jak dam dwie, to jednak nie będzie bumagi i da się to jakoś skasować z videoradaru. I dalej był bardzo miły. Dałem mu drugą i naprawdę byłem zły. Nie o to, że chcieli kasę, nie o to, że zabrali te monety. Oto, że próbowali mnie orznąć z takim miłym uśmiechem na ustach.
